VETAR, URAGAN, TAJFUN, OLUJA, VIHOR, MONSUN...

Vetar je vazduh u pokretu. Kretanje vazduha ne možemo videti, jer je vazduh nevidljiv, ali ga možemo opaziti po tome što vetar odnosi šešire i kape sa glava, povija strukove biljaka, pokreće krila vetrenjača, savija grane drveća, nosi prašinu ili sneg.
Vetrovi nastaju zbog nejednake toplote vazduha. Ako je u sobi toplo a napolju hladno, kad otvorimo vrata, hladan vazduh će pokuljati u sobu, a topao vazduh će izaći napolje. Hladan vazduh je teži i kreće se sasvim nisko, a topao vazduh je lakši i penje se uvis. Tako se vazduh kreće i na slobodnom prostoru: iz hladnijih oblasti struji u toplije krajeve, i obratno.
Ima raznih vrsta vetrova. Zimi kad je na kopnu hladnije nego na moru, duva hladan vetar sa kopna na more. Taj vetar, koji na Jadranskom moru podiže velike talase, zove se bura.
Topao vetar, koji sa juga i jugoistoka Jadranskog mora duva ka severu, zove se jugo ili široko.
U severnim delovima u Podunavlju, duva hladan vetar koji dolazi sa Karpatskih planina — košava.
U Makedoniji duva vardarac — vetar koji sa Šarplanine duva dolinom Vardara prema Egejskom moru.
Svi ovi vetrovi mogu biti vrlo jaki i ponekad mogu naneti veliku štetu, ali u nekim krajevima sveta ima još jačih vetrova. Sa Velikog ili Tihog okeana duva ciklon, koji ruši mnoge zgrade, čupa drveće iz korena i prevrće kamione i vozove. Ovako snažan vetar duva i u Kini, gde se zove tajfun.
Uragan ili orkan je takođe jak vetar, koji pustoši čitave oblasti u Severnoj Americi.
Tajfun (ciklon) i uragan (orkan) su brzi i nagli vetrovi, koji prelete preko jedne oblasti i posle dužeg vremena se opet javljaju.
I kod nas ima vetrova koji dolaze naglo i isto tako naglo i nestanu, samo su znatno slabiji od tajfuna i uragana. Takvi vetrovi su oluja i vihor.
Oluja dolazi naglo i donosi pljuskove kiše, a često i grad (led). Oluja obično dolazi uz grmljavinu i sevanje munja.
Vihor je takođe nagao vetar, koji se kreće kružno; ponekad je tako snažan da može podići i manji plast sena. U nekim krajevima vihor je još jači i poznat je pod nazivom tornada.
U predelima oko ekvatora duvaju pasati i antipasati. Pasati duvaju sa severa i juga prema ekvatoru, a antipasati se kreću od ekvatora ka severu i jugu i duvaju u visini, jer se topao vazduh sa ekvatora diže uvis. Pasati i antipasati duvaju u toku cele godine i zato ih nazivamo stalnim vetrovima.
U južnim i jugoistočnim delovima Azije duvaju monsuni. Zimi vetar duva sa kopna na more, i to je zimski monsun, a leti vetar duva sa mora na kopno, i to je letnji monsun.
Moreplovci i avijatičari obraćaju naročitu pažnju na vetrove, jer jaki vetrovi ponekad potpuno onemogućuju let aviona ili plovidbu brodova. U meteorološkim stanicama stručnjaci, koristeći se raznim aparatima, predviđaju kakvo će biti vreme i o tome obaveštavaju moreplovce i avijatičare.
Snaga vetra se može vrlo korisno upotrebiti za okretanje vetrenjača i malih električnih centrala, za pokretanje pumpi za navodnjavanje, zatim za pokretanje sprava za prečišćavanje vazduha u rudnicima i za plovidbu brodova na jedra.
Powered by Blogger.